Narodno Pozorište present

Indigo

by Duško Premovic

Indigo tells an enthralling story of broken dreams and unrequited love, passion.

This is your opportunity to see the premier ‘Indigo’ with leading Serbian actors Branislav Lecic, Danica Maksimovic and Marija Vickovic.

Ana and Bela are office colleauges. Ana, an older woman with a lot more experience and multiple divorces, and Bela, the young, beautiful, adventurous woman whom everyone in the office envies.

Ana and Bela have a history of friction in the office, which gradually continues to unfold as they provoke each other with snarky comments. One day Bela falls in love with the office maintenance man, who also happens to be an ex-convict...

This production will be performed in the Serbian language.

Beogradska publika ove nedelje imala je priliku da premijerno vidi novu predstavu “Indigo” u režiji Branislava Lecica u Domu omladine, u kojoj glavne uloge igraju Danica Maksimovic, Marija Vickovic i sam Lecic. Na tekst Duška Premovica, Lecic kao reditelj uz mlade asistente Teu Puharic i Dejana Jankovica prikazuje sliku današnjih žena, mladih i starijih, njihovih svakodnevnih problema u trci s godinama, ljubavlju i uspehom.
Prica pocinje u kancelariji, dve koleginice, starija žena zmaj s bogovskim nogama iza koje su kilometraže muškaraca, radnog staža – Ana (Dana Maksimovic) za kojom svaka ždrebica kad je vidi pomisli: “Pogledaj kako je mocna, da samo budem bar upola takva u njenim godinama!” i mlada pripravnica željna svega, koketna, tipicna kancelarijska pojava na stolu oženjenog direktora firme – Bela (Marija Vickovic) za kojom svaka matorka tracari i ljubomorno se priseca svoje mladosti i svog direktora firme.

Frka zapocinje kada teatralna Dana diže dževu oko turpije za nokte koju je pozajmila mladoj pripravnici a ova ju je usput polomila, histeriše na nju dok je Marija još više potpaljuje i ženski podbada. Korak po korak, saznajemo da je Danin lik žena koja je ceo život jurila karijeru, ima dva propala braka i gomilu ljubavnika, propuštala je prilike a sada je sama, s pljoskom u tašni skrivenom medu kremama za bore i kovertom u kojoj je otkaz, jer je tehnološki višak. Iako medu ovim koleginicama postoji netrpeljivost, generacijski jaz, Marijin lik pripravnice ipak donekle želi da postane tako mocan kao Danina žena zmaj, na šta ce je obicno kancelarijsko cavrljanje sredovecne žene o svim propastima i samoci u životu na kraju odvratiti.

Nekako se na toj turpiji za nokte sve nakupilo, mlada koleginica uzima starijoj i bivšeg ljubavnika i trku za godinama i posao, ali joj ipak vraca novu turpiju kao iskupljenje i oseca na trenutke moralnu krivicu.

Negde pred kraj, kada Danin lik dobije otkaz, u celu pricu i kancelariju ulece Leka u ulozi tehnicara, bivšeg robijaša na uslovnoj, gde na zaprepašcenje publike koja je ocekivala lik opasnog macana podzemlja iz “Bulevara revolucije” (jer eto Leka je dao sebi glavnu ulogu iako je režiser) dobijamo šeprtljastog, pogubljenog i naizgled mentalno obolelog coveka koji je prikaz svakog tipa koga smo u životu zaobišle u širokom luku, jer eto nije “Mr Right Guy” na belom konju, a mogao bi emotivno osakacenim curama mnogo pružiti.

“Sve je draga otišlo u dim, u dim”, peva Dana dok uvlaci dim cigarete, prepricava sudbinu pametne, uspešne i privlacne žene, a onda nam postavlja u glavi tipicna mucna pitanja: “Šta kada nas sutra zameni neka pripravnicka ždrebica? Šta onda kada se jednog dana probudimo pored muža s mirisom druge, znatno mlade žene, kao što se sad budi supruga coveka sa kojim smo u vezi? Šta ako se ne ostvarimo u ulozi majke, žene i upadnemo u kandže sopstvene ambicije? Šta ako su nam pas i macka jedina vernost koju cemo imati u životu?”. Ništa drage moje, ništa osim borbe, samosvesti i jauka usred predstave gde Dana vice: “Nisam više nikome rentabilna!”